Menu
Šta treba da znamo o anskioznosti?
Anksioznost je prirodna emocija. Međutim, može izazvati i fizičke simptome, kao što su drhtanje i znojenje. Anksiozni poremećaji mogu uticati na svakodnevni život i mogu se poboljšati lečenjem.
Šta je anksioznost?
Anksioznost pokreće reakciju tela na borbu ili bekstvo: vaše srce kuca brže, više krvi teče u mišiće, vaše disanje je teže, a mišići se naprežu. Ove promene nas navode da brzo reagujemo na pretnje. Ali za ljude sa anksioznim poremećajem, ova osećanja mogu postati učestala i ometati svakodnevni život.
Anksiozni poremećaji su najčešći oblik mentalnih bolesti. Oni mogu uticati na ljude svih uzrasta, porekla i slojeva života. Uobičajeni tipovi uključuju generalizovani anksiozni poremećaj, socijalni anksiozni poremećaj, panični poremećaj i specifične fobije.
Ko može biti u opasnosti?
Svako može da razvije anksiozni poremećaj, ali neki faktori rizika čine njegov razvoj više mogućim. To uključuje porodičnu istoriju anksioznih poremećaja ili mentalnih bolesti, doživljavanje traumatskih ili stresnih događaja i osnovna medicinska stanja.
Koji su simptomi?
Svako drugačije oseća anksioznost. Neki uobičajeni simptomi uključuju:
– Fizički simptomi kao što su ubrzan rad srca, ubrzano disanje, vrtoglavica, kratak dah i glavobolja
– Kognitivni i emocionalni simptomi kao što su razdražljivost, poteškoće u koncentraciji i osećaj nemira, zabrinutosti ili nemogućnosti da mirno sedite
– Promene u ponašanju kao što su izbegavanje mesta, situacija i svakodnevnih aktivnosti koje izazivaju anksioznost ili preduzimanje ekstremnih koraka da se smanji ili eliminiše ono što uzrokuje anksioznost
Kako se leče anksiozni poremećaji?
Dobra vest je da se anksioznost može lečiti. Različite strategije koje pomažu mogu uključivati psihoterapiju, lekove ili oboje.
Psihoterapijske metode uključuju:
* Kognitivna bihejvioralna terapija koja uči ljude različitim načinima razmišljanja, ponašanja i reagovanja na situacije kako bi im pomogla da se osećaju manje anksiozno ili uplašeno
* Terapija izloženosti koja pomaže ljudima da se suoče sa strahovima kako bi mogli da učestvuju u aktivnostima koje su izbegavali
* Terapija prihvatanja i posvećenosti, koja koristi strategije kao što su svesnost i postavljanje ciljeva kako bi pomogla ljudima da žive ispunjene živote uprkos njihovoj anksioznosti
Lekovi ne leče anksioznost, ali mogu pomoći nekim ljudima da upravljaju simptomima.
Druge strategije mogu vam pomoći da upravljate anksioznošću i učinite tretman efikasnijim. To uključuje fizičku aktivnost, tehnike opuštanja kao što su duboko disanje ili meditaciju, i promene načina života kao što je ograničavanje kofeina i alkohola i dovoljno sna.
Takođe, snažan sistem socijalne podrške je veoma važan, bilo da se radi o razgovoru sa prijateljima i porodicom ili pridruživanju grupi za podršku.
Obratite se za pomoć
Zapamtite, osećaj anksioznosti je ponekad normalan. Ali ako vaši simptomi dugo traju, pogoršavaju se ili ometaju vaš svakodnevni život, to može biti znak anksioznog poremećaja. Ako vi ili neko koga poznajete doživljavate simptome anksioznih poremećaja, obratite se lekaru. Pomoć je dostupna i ne morate sami da se suočite sa svojom anksioznošć